Vasko Popa

Vasko Popa je rodjen 1922. godine u Grebencu u Banatu. Studirao je u Beogradu i Bukurestu, a bio je i urednik izdavackog preduzeca NOLIT. Umro je u Beogradu 1992. godine.
Vasko Popa je predstavnik posleratne avangarde u srpskoj knjizevnosti. Zajedno sa Miodragom Pavlovicem, pocetkom pedesetih godina, preokrenuo je smer srpskog pesnistva. Zahvaljujuci njima, srpska poezija je dobila na ozbiljnosti i naglasenoj modernosti u jeziku, tematici, u odnosu prema svetu i shvatanju pesnistva ali, to je nailazilo na nerazumevanje, otpor i ostru kritiku. To je poezija koja ustaje protiv "kubikaske poezije" (poezije koja je stvarana na gradilistima i slavila poduhvate). Ona ne zeli nista da idealizuje, da slavi i pretvara u pevanje "meke i nezne atmosfere" kako bi sve bilo po meri citalaca i politike. Bas zbog toga sto je Popina poezija bila bunt i svojevrsni prevrat u srpskom pesnistvu, ona je i bila negirana. Tako kriticar Milan Bogdanovic, koji ugadja ideologiji toga doba, pise da je to vracanje na "poruseni i u korov zarasli" futurizam i nadrealizam, odvajanje poezije i od coveka i od zivota, "prkosenje besmislom" i coveku i zivotu. Zbog toga je i Popin distih: "Konj / Obicno osam nogu ima..." oznacio kao apsurdnu sliku i najveci pesnicki besmisao jer se nije ni culo ni videlo da konj ima osam nogu. U tome nije prepoznat utisak koji konj ostavlja u trku na coveka posmatraca, odnosno "stvaralacka imaginacija koja vrsi montazu vidjenog i od toga pravi moderno pesnicko izricanje istine".
…